Данас сам решио да путујем узводно,
Да допустим да ме кошаве и струје
Ломе са свих страна бесомучно
Да мало изазовем живот на двобој,
Да испитам које морске немани у мени живе
Као сакривени подстанари таштине.
Свашта сам уловио!
Свачег уловљен био!
На крају се не зна ко је кога јео
Када свака мисао као риба једе рибу поред себе
Заклињући се да је само једна риба у праву.
Људе да не помињем.
Људе сам препливао као непомично камење,
Имајући због тога страшне модрице
И кошмаре
положене са свих страна.
Деловало је као да се не крећем нимало
Док не дођох до извора.
Тада нађох себе склупчаног
Себе бродоломног и насуканог
Пред скутовима које су осушиле свако батргање
И скинуле мамац са мојих усана
Којим је неко Други пецао мој живот
И моје благостање
Да мени добро буде,
И да се светиња наруга свим мојим опирањима
У име вере, правде, морала, љубави
И свих измишљених врлина –
Када сам хтео да течем лаж-спокојан
Сасвим низводно…

Advertisements