Слажем се!
Поштено је рећи када ти се нешто не свиђа
неумесно је гурати себе на силу у уста неком другом,
немогуће је да сви имамо исти поглед
на оно што плени и на оно што потире,
треба да постоје неке разлике
да утопија не би имала последњу реч за удвоје.
Можда зато и варају губици неких синхронизација
јер је боље да их некада нема уопште
него да развалине живе спокојним дражима
као да је лаж све што се мисли за обоје.
Па ипак, нека треперења тињају
да ли због жеље за препознавањем или нечим трећим,
а можда нека умрлица од несусрета само тражи
неко исконско разумевање,
када је јединство радоснице живота
пуштало топле ветрове над океанима,
да се два вала прелију у један
без губитка целине
или барем оног другог – поред себе.
Јер, ако сваки талас иде на своју страну
не бива ли са морем што бити не мора
када свака промена одвојена од хармоније
уноси пометњу, буру и сумњу
вал против вала – на рачун света?…

Advertisements