Живот иде иза глечера.
Вечерас осећам како тутњи живот сваког.
Свако би да се сакрије иза неког порока
А они лукавији – иза књиге.
Свако мање-више осећа недореченост свега што пребија кисеоник.
Могу бити на сваком месту
Али нема свако место добродошлицу.
Не купују ме шупље приче.
Никада нисам волео да причам са оним брбљивима којима је најмање до мене.
Они мисле да ћу их похвалити због дара речи?
Нећу, главно им недостаје!
Људи мисле да не умем да се смејем
Да ми је емпатија непознати жалац
Да сам издајник доброг солидарисања?
Нисам, само ме не купује тарифа
Која свакој емоцији даје камату.
Вечерас сам иза корака сваког
Али никога не мучим, нити врбујем.
Људи мисле да је лако бити сенка
Када си у тоталности на маргини
А желиш спасење сваком.
Мени је свеједно да ли неко за мене мари
Одавно сам прегазио очекивања
Угнездивши се где рука зловољног не допире ни брзо, ни лако.
Само ми је мало жао света
Што сам од себе једе и кида,
Када нешто веће не мора да трпи жртву
Нити да лута без порода а намеће се –
Као да је све важно око чега се ломи
А да га нико ни за шта не пита
Нити његово учење схвата за озбиљно…

Advertisements