Хоћеш ли да ти причам како је почела моја болест?
Нисам имао ни 18 година када сам дошао код психијатра први пут
да ми нешто о мени каже.
Тада сам још имао чисто срце поред блудних афеката у џеповима.
И када ме је доктор питао како видим себе
Рекао сам му да сматрам да сам велики пред Богом
На шта ми је речено да сам нарцис
Па сам због тога плакао наредних 20 година живота.
Наравно, доктор није знао да сам мислио да је његово питање усмерено само на мене
Јер себе од других нисам издвајао,
Веровао сам да је сваки човек најважнији Богу па сам тако и одговорио
Држећи кроз једнину једног човека цело постојање множине света.
Брзо сам добио лекове за спавање које сам бацао у смеће рекавши
Да ми је драже да сам неуротичан а жив
Неголи смирен а међу мртвима.
Онда су почели прелази и успињања
Мало коју литургију нисам одболовао
Са бар 15 година стажа главобоље на свакој.
У самоћи сам имао демонске насртаје
Властите руке су се окретале против мене,
А снови су били густи као соли морске пене
Где се иза сваког грумена промаљао
Неки нови универзум и језик непознатог.
Потом ме је Бог подигао међу клирицима
Да будем простирач за њихове ноге
Када треба да заударају одмором и када да газе.
Када то није било довољно Бог ме је посадио
Међу своје највеће пророке
Да бих својим незнањем свакога од њих постидео када се узда у своју теологију.
На крају сам пожелео смрт али Бог ме се одрекао
Видео је да бежим од свог труда и да нисам
Ни на једном путу постојан довољно.
Па ипак, мада ме овде држе на лековима
Немам халуцинације
Моја вера није уобразиља.
Знам да ми се све ово десило да се испита да ли је кроз мој живот сваки човек будала
Јер казах већ да не видим свој живот
Одвојен од других чак и када самујем.
Знам да ме је Бог слагао када ме је оставио
Да не бих високо мислио о себи
Јер је знао да толико незнања познајем
Да ни остављање нећу разумети.
Али, све је то таштина!
Знам да у теби имам поверење!
Кажи то лековима који пливају у мојој крви!
Јер доктори мисле да ја мислим да сам месија
Да живим за откровења сваки трен
И да ми је ходање по води урођено,
А ја ништа од тога не желим осим
са неким попити чај удвоје.
Зашто ме сад то питаш?
Не знам како се зовем.
Како то мислиш шта сам по занимању?
Владика сам ако се живот професијом именује.
Чега се последњег сећам?
Манастира, потом болнице где сам умро.
Шта кажеш?
Да сам канонизован и да не бринем пуно?
Али, зар није негде записано:
„Врата пакла су закључана изнутра?“
Како онда могу да ти верујем?…

Advertisements