Не боли када те убија онај који те не воли, јер према мери његове мржње ништа на њему није остало ни да се воли. Он већ болује од мржње којом себе мучи, те је мада нелогично ипак следствено да те истом силом која се у њему налази прождире до костију.
И ту кајања нема осим ако се временом не покаже другачије.

Не боли ни када те убија онај који те воли, јер према мери своје подвојености или присиле чини над тобом оно што иначе не воли. Он би можда хтео други сценарио, али је слаб или натеран од неког другог да чини оно што не би чинио никако у неким другим околностима.
И ту је кајање неминовно ако је бар мало колебљивости од добра остало у човеку.

Боли када те убија онај који те не воли а кога ти волиш, јер би све учинио не да се он нађе на твом месту као што чине осветници, него да свом разуму дође да увиди шта чини и колико је добро када се обе стране воле истом силом синхронизације. Као када би онај кога волиш весело свирао ножевима за твоју сахрану.
И ту нема позива ни на кајање, ни на истрајавање у злу, већ остаје само оно распето трпљење: „Не знају шта раде…“

Advertisements