Хтео си да достигнеш највеће висине
И спржиш све неуроне просијањем несатканог злата,
Да будеш велики, да будеш тром
Да достигнеш наклон целе васељене једним мигом.
И на крају дало ти се!
Испуниле су ти се све жеље!
Прошао си уздуж и попреко све крајеве света
Ритнуо даље од планираних ватромета,
Загризао си Небеса у једном даху
На твој прст све што дише покретало је једра.
Ако би хтео мудрост – пливала би
Ако хтео тишину – казала би
Ако ли тајне других – лајала би.
Све је ломило на удар твојих дахова
Све је одјекивало од твојих сагледавања,
За све си имао решење, исцељење и дар!
Па шта се онда десило?
Зашто си тужан?
Чему скепса и очајање?
Зашто не поштујеш себе?
Други те не примећују?
Можда је крива твоја воља што си у свему
Хтео бити савршен?
Или можда човек није рођен да све жеље под облачним сводом има?
А можда си толико савршен да се не уклапаш нигде?
Или су те жеље поквариле
Јер су ти одузеле основно питање:
„Да ли си тако безгрешан уопште међу живима или си умро онога дана када си помислио да си се придружио боговима?“
Када себи будеш дао одговор
Онда ћеш знати шта ти се догодило…

Advertisements