Немам времена за таму и поноре
Не желим да протичем у секундама,
Мени све што је моје мало значи
Ако нема јединства за двоје или троје.
Данас грло јадикује
Јер не мери ни јуче, ни сутра,
Преда мном је дете које непознато болује
У чијој сети и сам звечим.
Прошлост ме више не дозива
Јер нема чиме дозивати нестајање,
Сутра више није тако битно
Ако ме данашња смрт исто опомиње.
Диван је живот свакога дана
Али увек нешто тајанствено недостаје,
Дивно је за другог живети честито
А ипак умара да ништа трајно не опстаје…

Advertisements