Дани почињу
са прождирањем магле,
тих сурових невидљивости
које одбијају прозирање.
Не желим пољубце
где нема места за мене,
не желим сивило да ми чеше раме.
Ова депресија није за мене
ово платно нисам ја бирао
нити мелосе који заглушују неиспевано.
Осим ако
изненадни потез моје руке
не пресече унедоглед
новим сабирањем,
не би ли ми како било лакше
да не једем трешње
у којима црв не мирује.

Advertisements