Ако себи желиш породицу
Или парче сећања
Када сваки трен утихне,
Немој журити на једну
Или две зацртане стране живота
Цепајући са једним моментом све.
Успори мало!
Нађи се.
Препознај где си вољен
И да твоја обавеза или лењост
Није све.
Да се не би десило
Када остариш (а веруј, пребрзо је!)
Да се после чудиш:
Откуда самовања
И зашто нема ко посетити те?
Јер су неки положили сва детињства
Гледајући у тебе као у Бога
Свакога минута, дана
А да ти то ниси примећивао,
Јер си желео за себе своје време
И себичност дисања умовањем.
А сада када си остарио
Када гроб увелико спрема венчање,
Тражиш погледом, збираш прошлости
Али нема никог,
Осим онога што си одувек хтео
Да само себе за себе имаш потпуно –
Изобилно.
И ако те ни седе главе није стид
Онда ћути сад
То је мир који си одувек хтео.
То је анестетик којим си друге прежалио.
Иди у миру!
И једи свој украдени пакао…

Advertisements