Постоје људи који користе своју правду као курву не би ли њоме платили обнављање зла. Њима сва вечност не би била довољна да себи прекрате муке једним праштањем према другоме. Толико је злурадост и злопамћење страшан грех. Веће зло од овога чини онај који мада свестан шта обнављање зла некоме чини – то исто зло умножава и одобрава да се даље расплине само да би купио своје место правде и да би сакрио своје зло под злом лица другог. Слепче, неће те други више поштовати ако његово зло храниш, јер пре или касније умориће се од свог зла, макар на кратко, а када обнови снагу – окренуће се против тебе. Тако настају деобе под небом. Тако се ствара рупа која злом урушава онога ко рупу копа, јер кога она прогута – повратка нема. Зашто? Јер, копач стоји на дну рупе и не престаје да копа. Он мисли да тражи излаз, али излаз је изнад њега све више и даље док он копа све ниже и дубље. На крају нема више ни копања. Остаје само драговољни скок у ништавило јер је то све што је од човека остало…

Advertisements