Да ли је човек само сећање
Као вода која пролази кроз прсте,
Да ли жубори испричане приче
Које не може задржати под рукавом?
Или је човек тајна
Збир трагова по будућности
Које прошлост још није исписала?
Чему самообнављање?
Чему раслојавање?
Пита ли дрво маховину што је баш
На њега савила своја леђа,
Или му не смета што у његовој хладовини
Неко други одмара дисањем?
Није ли тако и са сећањем?
Зашто човек сакупља плодове
Које више не може да уједе,
Осим ако га не боли пролазност
Па се боји света који га не познаје?
Зашто човек толико брине
Да спакује слике и речи о свом постојању,
Осим ако смрт не припрема гозбу
Роштиљајући сећања
Где ће човек сам себи бити послужен као –
Последњи залогај?…

Advertisements