Има разних падова
И сваки је махом познат сваком,
Јер у тајни слободе савија ветрове
И крши све пред собом бесомучно
Чак и када разум смишља оправдање,
Али има једно зло
Које се не хвата погледом лако,
Нити му ко зна порекло, ни трен
У којем настаје елегантно,
Али прича се по граду
Шапуће по крошњама
Канибалише под ветром –
Да његова тајна не настаје
У жељи да се зло заиста заволи,
Него да се кроз властито понижење
Онај који је таквог повредио –
Таквим чином повреди.
(Тако се сади иронија
Тако – подиже парадокс…)

Advertisements