„Ниси ми поклонио пажњу
Ниси ми похвалио памет,
Ти си лош човек
Ти ме гледаш са висине,
Ти би да ме поучаваш
А игноришеш бестидно,
Имам ја праве пријатеље
Нисам глуп као ти
Да их имам тако мало.
Срам те било!
Срам и сва твоја беснила!
Шта си мислио?
Па наравно да ћу те прозивати јавно
Наравно да ћу ти одрати кожу,
Јер се тако воли
И јер не може бити другачије,
Када ја све знам
И када ме воле људи.“

Када престаше оптужбе
Само рекох смирено себи:
„Добро је, још један идиот мање…“

Advertisements