Људи су докони
Људи лају ни на шта као пси у ноћи,
Они се хране угљем,
Да би могли намирити ватру
Да би могли заситити нечим
свој пакао,
Отуда анализе
Отуда интриге и клевете,
Свако се чеше тлачењем
Јер такав жар у души живи,
И све ће људи искористити
Сва добра овога света –
И у томе је највећа иронија! –
Од науке преко заната до вере
(Па и љубав и пријатеље!)
Само да би могли
На некоме показати заседу
И другог мозга пресечене вене,
А ствар је банална
Јер када досада не би водила
Караван бесмисла као иницијативу
Сви би могли бити спокојни
И разумни
Сви би могли преживети
Уништењем очекивања
Да им други на неправду личи,
Али зло доводи нове страже
Да се људи не разумеју
Управо зато што једна досада
Са подмуклим маниром
Среће досаду другог која га надилази
Или – уцењује…

Advertisements