У мојим сновима
били смо свечане свиње
које брину за глад непријатеља
чије адресе нисмо познавали,
а ти си била дивна
јер је снег калио твоје лице
али си мрзела љубав
јер ми ниси више веровала.
У мојим сновима
публике нема
нити сам икад хтео пити ту чашу
страдања и сујете,
што се дало странцима
отишло је неповратно,
а када је ноћ родила повратке
пробудила си ме насмејано.

Advertisements