Ове ноћи умрло је једно дете. 

Следећег дана још десеторо. 

Наредног – педесеторо. 

И дигитрон не престаје да мери жртве. 

Рачун расте. 

Земља је жедна. 

Једни се свађају. 

Други стичу капитал. 

Трећи траже уточиште. 

И нема задовољних. 

Јелима се не осећа храна. 

Сапутницима се не дели удео мира. 

Свако је сам рођен у својој глави. 

Свако носи оружије. 

Свако је опрезан како му параноја каже. 

Тужбе и дуговања. 

Банке и корупција. 

Ратови и тлачење. 

Црква и тезгарење. 

Од када су људи изгубили доброту

Поставши свратиште карикатурних

Свет је постао ризница немилости

И амбар равнодушних – 

Свет је престао да постоји.

Али у свом том черечењу других

Познајем једну демонску тајну:

Да ће сваки комад одсеченог трупла

пљунути крв у лице својим џелатима. 

Толико је сурово Васкрсење…

Advertisements