Бог кроз реч ствара свет. Бог кроз реч говори пророцима. Бог кроз реч чини зачеће у Дјеви Марији посредством архангела Гаврила. Христос кроз реч проповеда, исцељује, чини чуда и подиже мртве. Црква кроз реч богослужи. Велика је сила речи. Може да зачне Бога у човеку и исто тако да га убије. Реч једног човека може да оздрави или утеши другог човека. Исто тако да га отрује и огорчи. Бог је свакој речи дао велику силу ако у Њега верујемо. Кроз речи се крећемо и јесмо. Комуницирамо. Упознајемо. Додирујемо невидљивим нитима. Наслућујемо. Кроз речи изражавамо своја смислена трагања у неким првим философијама или уметничким доживљајима. Лекар кроз реч поставља дијагнозу. Молитва је спектар речи. Речи могу да отворе небеса. Речи могу да учине да се Бог одазове. Речи могу да оприсутне Бога ако Он то хоће. Речи су чудотворне. Речи опијају узводећи ум у домен где речи престају а екстаза почиње. Речи имају скупу намену. Заиста на речи треба гледати као на злато које се не даје непромишљено сваком. И колико ли су само страшне оне Христове речи када каже да ћемо сви дати одговор на Суду за сваку испразно бачену реч. Јер, у свету технологије и информационих услуга – са абнормалним корпусом интернета и разноразних апликација – највише што је потцењено на скали вредности је: реч. А када бисмо свакој речи одавали почаст која јој доликује а плашећи се да не обесветимо њене могућности суровом аналитиком других – будући да Сам Бог Себе може умањити на ниво речи као предавања дијалога другоме – онда бисмо коначно дошли и до већег поштовања ближњега са којим смо дотад можда размењивали речи као са стоком. Дотад можда укапирамо: пред инфлацијом речи – хуманост према другоме и смисао према постојању капитулирају.

Advertisements