У партији шизофреније свако од нас меша шпил карата са својим демонима како најбоље сматра да треба. Али, као и свака игра са силама таме – само победник односи сав улог. А главна премија је: светлост и радовање. Ипак, нема тог добитка који може замрачити ведрину живота и исијавање љубави. Нема тог ужаса који може надвладати сијалицу вере. Свакоме ко се опекао макар једном на свој пандемонијум је то више него јасно. Не мора нико да га учи како то изгледа носити гнездо осица у свом бићу које те изнутра уједају својим жаокама а немају где ни кроз који прозор тела да изађу. Осим ако човек заиста није ставио своју душу на коцкање и – отекао и издеформисан од уједа – најискреније заволео своју таму…

Advertisements