Лепота повреди човека
на увек исти начин
неким свечаним маниром,
када се расцвета завеса лица
у мирисима неочекиваног,
тада садржај невидљивог
затрепери потајним кораком
или, шумом морске пене,
па продире кроз кости немилосрдно
појањем осунчане жеље,
док се чежња на пут спрема
уз еуфоричне кофере,
галантне помисли и дотеривање,
све док се застој не преломи
у парадоксу ошамареног –
да пожуда воли другог
али да до његове љубави не стиже.

Advertisements