У сакривеним троугловима бића
пустио сам чесму,
да ме поји паклом
и да ми пева најлепше песме,
да ме бичује сваком успаванком.
Ето, желео сам тако!
Хтео сам да дозволим непријатељу
да се уздиже над мојим падом,
и бљувао сам крв
када год не бих мрзео
раскомаданог сваког.
Али преварио сам ништавило!
Јер иза ругања опелом
живео сам дистанцирано,
глумећи да болујем од нестајања
од кавги, шамара и расправа
и од себе сам сакрио –
тајну добра која не корозира
од валова депресије,
него распета гледа над сваким очајањем
елегантном поплочаношћу:
у стварање Христове револуције
која као хлеб сече месо –
небеским светлом.

Advertisements