Неко чудно ћутање
На данашњи дан,
Нека чудна сила убиства снаге
Дан када је Бог умро.
Све је пресушило у мени
Далеко од свега
Што се глађу, жеђу
Или дијалогом зове.
Данас – све је потрошено!
Ничега нема.
Све је продато.
Све без смисла и ознаке.
Данас ме ништа не занима.
Данас не носи радозналост.
Оперисан од речи
За анализе – згађен
За доживљаје – парализован
Улазим у гроб душе.
И ћутим. Ћутим лицемерно.
Јер очекујем да убијени Бог
Проговори мртвом први
Питањем: „Где си се сакрио?
Где си положио Моје Тело?“

Advertisements