Неким родитељима није довољно што су свој живот упропастили, па онда гледају да и живот своје деце докрајче. Али док су за себе можда имали ружне намере мрвећи се разним фрустрацијама, своју децу уништавају добрим намерама стварајући им властите комплексе. 

Зато имамо прилив нових генерација које врло брзо гасе полет здравог детињства и проклето журе да што пре одрасту. Нису апсорбовали ни слабу храну а траже јаку. И када им после позли – и родитељима и деци – настаје хаос и сукоб генерација. А родитељи се наивно питају: „Где ли смо погрешили?“.

Не намећимо јарам деци који сами нисмо носили. Неће њима ништа недостајати. Неће памтити шта су имали. Али ће памтити да ли су били вољени. А љубав није тако неодговорна да децу подучава лекцијама себичности, извештачености и стармале учмалости. Што васпитавамо – на крају ће се или у нас претворити, или против нас окренути.

Advertisements