Човек често ставља на себе разне маске. Социјалне, пословне, емоционалне, побожњачке…
Оптерећује се. Непотребно. Да би се допао другима. Да би напредовао. Да би оставио утисак…
Толико је мало од човека остало да се он свео само на утисак.
Потребан је простор љубави. Место где је човек открављен. Где је у потпуности демаскиран. Где дволичност и плагирање нема упориште.
Ако то није Црква, неко мора бити. Јер „није човеку добро бити сам“…

Advertisements