Неки људи траже савршени оргазам. Не морамо се одмах саблажњавати на овој речи. Примећујем да оно преко чега људи не могу лако да пређу у себи – са чиме имају проблем – не смеју ни да изусте. Неки траже савршену дрогу. Многи траже савршену екстазу на погрешним темељима. Имао је др. Владета Јеротић једну провокативну мисао да је истовремени оргазам мушкарца и жене док зачињу дете бледа слика сједињења са Богом. Ту су се многи саблазнили. Као по правилу таквој саблажњивости су склони порнофили и љубитељи брзих веза. Ето, не сме се о томе говорити, нити са Богом правити поређење, али зато се приватно може застрањивати колико је души слатко. Заборављају да је Бог усадио могућност оргазма у нашу природу и да нема потребе мрзети тело. Јер као што је Јеврејима био скандал да Бог постане тело, некима је данас скандал да наша оргазмична природа, таква каква јесте, заударајућа и пропадљива, сме да буде носилац благодати. Рекао бих да је благодат дар који премашује оргазмичност природе. Али ако неко мисли да је било какав оргазам врхунац који нема конкуренцију, онда сугеришем да пробају са неким да се помире. Узајамност која проистиче тог момента као чиста љубав премашује инстикте пале природе. Не кажем да је оргазам зло већ да припада смртној природи. Не кажем да је оргазам неморалан већ да зависи где је усмерен. Али благодат и праштање премашује оргазмичност какву знамо ако би се попут сјајног Јеротића играли компарације. Наша природа је есктатичког карактера. Тражи Бога као одредницу и пуноћу. Комбинација бола и задовољства може донекле указати на бледолики хришћански темперамент. Благодат је пуноћа екстазе, и то је оно што је између Бога и човека. Праштање је иконичност екстазе, и то је оно што је до човека. А љубав је само печат дара Духа Светога који овакву кулминацију дискретно потписује.

Advertisements