Да бисмо осетили јединство света и људи којима смо окружени, не треба да јуримо за другима, јер је немогуће ухватити толико људских живота (уз обавезан ризик да живимо туђе животе а свој заборављамо) него да најпре треба себе да ухватимо будући да само у осећању јединства које постоји у нама осећамо на бољи начин друге.
На социјалним мрежама јединства нема. Све је у хаосу. Додуше, велики је знак питања како и сусрети лицем ка лицу пулсирају без неких конвулзија.
Докле год се уносимо у свет другог то није љубав. Прво са собом треба да закопамо ратне секире. Јер само на тај начин објављујемо мир свету. Тек тада можемо и требамо да позиционирамо себе унутар другог.

Advertisements