• Пакао није дестинација већ показатељ наличја душе.
  • Време је драгоцено јер време не протиче без нас него са нама. Коме дајемо своје време таквом дајемо целог себе. Протицање значи умирање. Зато требамо пазити чему и коме дајемо своје време да наше умирање не буде безвредно.
  • Само онима који су прожети нествореном светлошћу припада грациозност која није од овога света.
  • Једино аутентичан човек одбија кокетирање са тамом да заузме светлости престо.
  • Да би напустио своје заблуде – мораш ишчупати оно за шта си се најприсније везао.
  • Када човек пронађе веру почиње одрастање.
  • Ако ратиште има неку опомену, онда је она оличена у невиним душама које ништа осим мало љубави и слободе нису хтела.
  • Зло настаје када своја дела оправдавамо као безопасна. Има људи који су као деца јер не схватају колико могу некога да повреде а у њиховој рационалности нема ни грама упитаности да ли нешто лоше чине.
  • Маска је лепа, али док лаж царује – она је само маска.
  • У неким радозналостима нема очекиване мудроспознаје.
  • Многе невоље затичу породице, али велика љубав чини да и непроходни путеви отопе своје ледене препреке.
  • Неки људи, фиксирани системом, другима или својом вољом, нису ни свесни колико велика снага се у њима крије.
  • Нежни људи се могу одржати само на саборима где присност није потцењена.
  • Божија светлост није ту да ослепи човека већ да му их отвори за сагледавање себе и света управо очима Самога Бога.
  • У сломљеној перцепцији лепота губи на целовитости.
  • Док шармирамо друге не стигнемо ни да приметимо колико смо непотребно живота бацили.
  • Само велика срца имају петљу да разнесу свој мозак добрим мислима.
  • Људи чекају викенде да би нашли свој одмор али уместо тога само докрајче одсуство радости у прави пакао.
  • Не завиди надменима – свако чека свој ред за сахрану.
  • Тајна чистог срца у одсуству таштине лежи.
  • Узалуд знакови са небеса ако је човек заволео пустош свога срца.
  • Најтеже је без осипања – саставити себе.
  • Нема већег парадокса од распетости која доноси слободу!
  • Где љубави нема – други је само дежурна марионета за личне фрустрације.
  • Узалуд таленат ако га немаш са ким поделити, или, још фаталније: ако твој таленат нема ко разумети.
  • На својим заблудама најтеже је наћи спокој.
  • У кризи властите сврхе – молитва је јача!
  • Идоле које подижемо у себи на крају се окрећу против нас.
  • Онај ко тражи већи смисао мора да зна где да убаци удицу јер прави улов почиње на неочекиваном месту.
  • Изолације су сурове тамо где немаш разумевање.
  • Искомплексираност увек види другачију стварност од предочене.
  • Чисто срце нема перспективу овог света.
  • Узалуд велика снага ако себи њоме одузимаш последњу шансу.
  • Бог нас увек изненађује на нов начин само да би нас спасио од равнодушности.
  • Најлепши су снови у којима самоће нема.
  • Када невреме удари душу – наоружај се добром вољом против себе.
  • Као што се домаћинства препознају у тами на основу светла положених у њима, тако и Бог препознаје оне који су са захвалношћу примили Његову благодат.
  • Лажне присности не могу пустити корење на бесплодним местима.
  • Решења увек има а да ли има човека за свако решење?
  • Време ради против човека само ако се човек не креће према Вечности.
  • Одрасли философирају и спекулишу, износе теорије и системе, али само срце детета прескаче конструкције и механизме, јер му је сасвим својствено да вери која хода по води – ништа од тога није потребно.
  • Врлина није загарантована имовина која се не може изгубити.
  • У својој фиксираној учаурености најтеже је своје заблуде одшрафити.
  • Чисто срце отвара небеса и комеша васиону. Ниједна звезда није толико себична да не отпоздрави треперењем таквом јунаку. Зар ће Бог бити равнодушан и мање руке?….
  • Где је добра воља – ни аура светости неће окаснити.
  • У страху од непознатог – прогресивност недостаје.
  • Нека детињства нису могла ништа понудити осим трауме.
  • Ко те воли тај и брине о теби. Кога волиш о њему и бринеш. Нема безбрижне позиције за љубав. Јер се не може волети без одговорности за другог.
  • Свему су нас учили осим како да постанемо – људи…
  • Ко глуми лудило на крају се разболи од глупости.
  • Када имаш са ким – ниједна препрека није фатална!
  • Када сахраниш старог себе онда почиње узгајање новог тебе…
  • Ништа горе од заједнице где нико ни са ким не општи а свако своју вољу тера.
  • Можда је васкрсење и вазнесење много безазленијег карактера од претенциозних очекивања духовности…
  • Ноћи испитују наше постојаности…
  • Што се више трудиш да некоме објасниш нешто – све више светлости одсипаш из себе.
  • Прилагођавање систему или људима не значи сливање до властите непрепознатљивости већ бригу о посебности а да се не изгуби сопствена оштрина и снага.
  • Ако је ко одбачен – не значи да је изгубио лепоту…
  • Није самоћа проблем јер и она може на другог да мисли. Проблем је неоднос према било чему и коме у тој самоћи. А врхунац анонимности је отуђење пред властитим ликом.
  • Само су она страдања фатална од којих ниси успео направити већу причу.
  • Некада нам тек властита пролазност отвара ум како да се боље осмислимо.
  • Наша диоптрија нас често вара у нашем аутопозирању, јер осим што смо слепи да видимо колико смо мали, још мање увиђамо колико су наше перцепције постављене наглавачке.
  • Страхови почињу где се снови завршавају.
  • Добра размишљања хватају добре фреквенције…
  • Човек је увек пред откривањем света око себе, али сам себи и даље остаје највећа загонетка…
  • Само кроз руинираног човека – светлост налази најбољи пролаз.
  • На саборима безличних односа – воштане лутке се чине реалнијима од неискрених односа. Или сами људи таквим луткама постају.
  • Где си положио себе – ту си нашао свој мир.
  • Не осврћи се за односима који су те више пута повредили.
  • Нема великих погледа без мало ризика…
  • Суштина се не мења. Или тражиш себе или бежиш од себе. Али има и таквог парадокса да ко потражи – залута а ко избегава – нађе.
  • Када неко не прихвата твоју нежност доводи те до жалости јер види само твоју монструозност.

 

Advertisements