• Да би човек демаскирао себе мора да се оголи. У супротном агонија остаје јер лаж тера своју срамоту до краја.
  • Када се сруше илузије наступа доба зрелости.
  • Истинско смирење почива у тајни небеског оптимизма пред свакодневним искушењима света.
  • Чак и мала деца могу осетити да нешто не функционише добро у свету. Зато нису увек деца проблем. Она можда не могу да дефинишу или изразе шта осећају али је сигурно да осећају пулс света. Није, дакле, увек проблем ни до родитеља. Постоји нека неправилност света која не може преварити ни најчистије срце. Отуда туга у очима неке деце иако немају разлога да буду тужна. Јер препознају и уче да препознају друге као себе.
  • Узалуд свака идила ако је срце и даље усамљено и нема никога сличног себи…
  • Иза слепих врата доконост је мајка трачева анонимних свезналица.
  • Време човечије је као талас – има га па нестане, али право питање остаје када године оседе човека: у каквим мислима је остарио јер су оне показатељ у чему се изградио.
  • Чак и мали избори носе велике последице чији одјек може бити неповратног карактера.
  • Ако немаш са ким – настаје распадање.
  • Презрене од овога света само Бог познаје!
  • Блажена су јутра оних којима није промрзло срце!
  • У чему си непромишљен – у томе страдаш…
  • Сваки је гроб само инкубатор за предстојеће рођење.
  • Неки људи су стравично усамљени а да нису свесни парадокса да од њихове величине зависи напајање остатка света.
  • Где је љубав неокрњена – сваки празник тек почиње…
  • Док ледено срце види разлог открављења пред собом онда још има наде. Када се тај разлог изгуби тада остају само последице фатално
  • Многи очекују изобиље светлости, али им је тешко да се растану од црнила које са собом носе…
  • Драгоцена су само она лутања у којима на крају пронађеш себе…и понеког другог а да не заудара на утвару која ће олако проћи…
  • Да ли све што окађено прожима – очишћеност поседује?
  • Само у љубави безлично постаје лично…
  • Ни за таму се не би знало да нема оно мало светла које указује на њен недостатак. Исто је и са животом овога века. Тама се множи али ником од помрачених не долази на ум да опстају захваљујући светлоносцима.
  • Радовати се – то је већ постојати.  Питати се – то је већ смисао у себи рађати. Волети – то је већ зло овог света прекинути.
  • Ко је чувар својих страсти – ништа га не може поробити.
  • Најбоља су друштва необичних пријатеља – од њих можеш свашта очекивати али никада те неће оставити без неке поуке.
  • Од нас зависи да ли се неком свету прилагођавамо или га креирамо по својој вољи…
  • Помрачени путеви не прекидају путању – само испитују доследност ка циљу.
  • Има и таквог парадокса да се људи отуђе не јер мрзе другог него јер немају снаге ни воље да згазе своју сујету како би смело признали љубав према другом. Ову тајну познају заљубљени или пријатељи, али највише супружници.
  • Свако тражи или свог Бога или свог мамона…а можда најгоре пролазе они који чак и од Бога праве идола.
  • Мудар тражи излаз – неразуман се мири са постојећим стањем.
  • У близини вољених – невремена губе на камати.
  • Где је љубав препозната – агресије нема!
  • Лажна пријатељства затварају очи а само их истинска чине отвореним.
  • Не очекуј да те се неко сети ако се и ти сам некоме не обраћаш.
  • Неки људи сву своју религиозност исцрпљују у поштовању обичаја дајући свом интелекту једино обрисе паганизма.
  • Неким људима сви мостови света не могу помоћи да нађу заједнички језик.
  • И у време мира неки људи немају преча посла неголи да се играју рата са другима.
  • Сваки затвор долази од сујетне изолације.
  • У неким несхваћеностима једино невиност душе страда. Где нема те невиности остаје само – огорченост.
  • Ко не зна за здраво празновање душе – своју гозбу ишчекује у оштрењу чељусти за очекиване госте.
  • Нема те зимоће коју топлина наде не може откравити.
  • Ко је равнодушан у малом – како ће се онда чудити ономе што је велико?
  • Неки људи не само што не виде своју заблуду, него не воле да их било ко прекида када своју илузију желе намерно да живе.
  • Многима су глуме својствене јер себи претпостављају велику публику али живот није позорница – отуда агоније као последице.
  • Да би дошао до Небеса – мораш градити мостове са другима.
  • Свет нуди сензације али што се више човек уноси у понуђене садржаје – све мање може да постигне брзину којом се они ротирају.
  • Сва празнина овога света последица је угађања свом себичном миру у којем на крају нема – никог…
  • Не постоје довољно велике власти које би могле препречити поглед ка Богу.
  • Када је срце топло – студен је најмањи проблем. Када је срце хладно – тада све је проблем.
  • Где има љубави нема лутања а ако је лутање укинуто онда само спокој одјекује бићем.
Advertisements