Докле год нам Бог измиче као најинтимнији пријатељ са којим буквално све можемо поделити, дотле ће нам Он остати странац и спољашњи ауторитет без жеље да Га боље упознамо и доживимо. И како је то само чудно, јер многима откривамо разне своје утиске и ставове, тражимо критику, помоћ или мишљење, а заташкавамо најосновније питање: колико Њему поклањамо себе? Али ако бисмо Бога поставили у позицију доброг пријатеља, најбољег, најличнијег, разоружали бисмо себе од многих заблуда, нарочито од верског фалширања. Јер када имаш пријатеља не обазиреш се на протоколе, не анализираш га, нити ти је вера потребна. Много смо непотребних проблема направили са Црквом као сервисом духовних услуга а сервис је направио велики проблем што је институционализовао Бога и запосео ауторска права на Његову вољу. Тако смо убили пријатеља у Богу а заузврат смо добили непознатог странца којег смо деганжирали у онострано.

Advertisements