Има свештеника који плачу, али не због свог трпљења и кајања него због огорчености што своје жеље не могу спровести у дело, те своју горчину преносе на Бога а да тога нису ни свесни. Има и народа који ће заједно са таквим свештеником заплакати мислећи да он Божију службу чини.

Има људи који толико поштују Цркву да не разликују глас Божији од гласа Цркве. Ако Црква емитује духовну фреквенцију они ће мировати. Ако емитује погрешну – они ће веома радо заиграти. Јер је тако рекла Црква. Макар то било на месту светиње.

Има и свештеника и народа који осећају да негде нешто не функционише како треба, али ће радије прилагодити себе постојећем лудилу неголи подићи прст одговорности. Послушност је врлина макар врлина била дресирана последицама вулгарности и идиотизма. 

Има нас разних који мислимо да ћемо куповином тамјана и свећа надокнадити сваки недостатак, док ћемо суштину лако одбацити. Лакше је пливати у плићаку неголи ходати по мору у сусрет Христу. 

Има нас разних који изнова тражимо већу квадратуру слободе, али нам није битно што је сваки милиметар таквих проширених зидова обложен мемлом и влагом недоличног живљења.

Коначно, има нас осиљених на положајима, али и спокојних у малом, којима ако савест није прикљештена неким интересом, онда је сигурно одлично заштићена сигурним алармом елитистичке академштине чији ореоли се не дају сваком. Јер се сопство толико љуби да се не даје ником чак и када изгледа да се даје цело.

Наравно, има и оних других, дивних људи, ватрених свештеника и безазлених лаика који варниче сваким добром, али је њихов љубећи пример такав да по вољи или невољи пут незапажених и неупадљивих бирају. За које не знамо да постоје а ту су међу нама. Који делују мртви а највише живота поседују. То су они које свет као ни Бога у Христу није препознао јер на њима не нађоше ништа што одговара мерилима њиховог укуса. 

Advertisements