Господе сваке светлости,

чекам на покрет твоје славе.

Смилуј се, посредуј додирима,

избави ме из ове немилости

од безлика што прождире

убиством мира и воље.

Подај ми као некад

велико срце, 

пренапуњено животом којим Сам живиш.

Не могу више, издахнуо сам.

Утрнула су сва добра у мени,

сва упрегнућа – саботирана.

У мени све је леш и подривање,

нема ничег да на људско личи.

Господе сваке светлости,

молим те као дете

за доброчинство света.

Распетљај све чауре

утамњене грозотом неодјека.

Само када са свима завршиш

не заборави на крају реда

барем мрвице снопова

што подижу кости угњетане.

Не заборави, чуј ме!

На последњег мене…

Advertisements