Да ли је свако сопствено мишљење релативизација или разводњавање истине? Треба поштовати искорак макар половично јер пуноћа још никоме није дата. 

Постоји Истина која се тиче Бога али и истине које не зависе од љубави ( ако кажем да је хладно –  то нема везе са љубављу али је истинит исказ). Различитост мишљења је пожељна а може бити чак и неизбежна јер је свако универзална стварност, али ипак није свака различитост од љубави ( црвена боја има своје независно постојање од зелене боје а заједно би чиниле занимљив колорит али то је до боја). 

Не бих рекао да је осетљивост као одбрана свог мишљења увек гордост. Постоје људи који имају дијагнозу хиперсензибилности али то је неуролошка појава која се догађа мимо слободне воље а не као производ сујете или гордости. Има и људи који су неком болешћу изгубили добру нарав и добро мишљење али то не значи да њихов став долази од лошег човека него од изгубљеног здравља које их чини раздражљивим против њихове воље.

Advertisements