Два брата и две сестре. Време садашње. Божићни пост у току. Један брат се огрешио о рођеног брата исто као и једна сестра о другу сестру. Брат који је погрешио није увидео свој проблем. Рече лош брат повређеном брату након годину дана отуђења: „Није умесно да ћутиш. Покај се и врати у однос!“. Брат оћута на неправедну оптужбу али је послушао брата. Тако је урадила и једна сестра другој сестри. Повређена сестра оћута али је згазила свој понос и принципе. Међутим, када се брат вратио у „нормалу“ иако не беше међу заблуделима, изненадио се наставком отуђења које га је чекало на крају молбе онога ко га је призвао у покајање. Повређена сестра је изашла у сусрет другој сестри али није наишла ни на укрштање погледа, ни на милост дијалога. За то време брат и сестра увредилац живе спокојно своју увређеност као да нису ништа урадили најрођенијима. Поштују строго пост али љубави немају.

Наравоученије: занимљиво је како неки људи ни након доста година не увиде своју болест а намећу се за лекара другима. И без обзира колико се некоме учини по вољи – снага бестидности остаје на снази. Да живе кривицу коју су сами креирали без наде не само да виде своје зло него тог другог којег без свог зла у њима не могу ни да замисле. А вера им је таман толико велика да не могу да се одвоје од свог презира, те и црквена правила користе само као платформу како да поједу друге.

Advertisements