​Стрпљење је врлина светих. Моћ богова. Дар који се са муком стиче. Али као и код других дарова – нема гаранција да је поседовање загарантовано. Међутим, није све ни до дара. Човек има своје природне лимите. Троши се. Остаје без снаге. Постаје немоћан. И ако нема време одмора онда поступа по слабости природе. Тако нестрпљив лако постаје напрасит. Уздржан – неуздржан. Слично као и код других примера. А човек је биће крајности. Најтеже му је да примљену ватру са Божијег престола држи толико одрживом да не направи пожар око себе или да не заледи своје срце. Јесте, похвално је ослањање на Бога али непромишљено је ако човек покушава да иде преко својих снага. Јер тако и Божији дарови пропадају…

Advertisements