Као море си…
Мислим те као што море мислим

– бескрајно и тајинствено…

Лижеш ми душу таласима.

Урањам у тебе.

Израњам из тебе.

Сунцем прожета.

Зрацима Његовим натопљена.
Тонем у тебе кроз тебе,

у себи…

Јер као море си…
Док чезнем да се стрмоглавим небом

у пространство које оприсутњујеш.

Док хоћу да се окупам тобом

Вечношћу која назире се у дубини…

Која дозива ме

у теби…
Као море си…

Док препуштам се даљинама

свецелим бићем потврђена

тобом опкољена…
Док призиваш ме шумовима таласа у себи…

Док одазивам се зарањајући у тебе…

Док Он смисленошћу Својом

милује нас…

Глад моју храни одсјајима Својим

на дарованој блискости твојој…
Јер као море си

које мами ме да јесам у тренутку…
И као море си

док плаветнилом својим спираш са мене све боје себичлука

и лажи…
Као море си…

У којем пронашла сам тишину своју…

Advertisements