Од једне усамљености горе су две. Од једне ћутње горе су две. Од једног монолога гора су два. Од једне смрти трагичније су две. Од једне неосетљивости безосећајније су две. Од једног отуђења гора су два.
И тако унедоглед.
Где год је тачка лаж-заједничарења укрштена са још неким – већи пакао бива.
Мора се ићи другом страном улице.
Ако је један усамљен – ти буди друштвен. Ако један ћути – ти немој. Ако један прича сам са собом – ти понуди дијалог. Ако је један мртав – ти буди жив духом. Ако је један безосећајан – ти покажи емоције. Ако је један отуђио себе од других – ти се не затварај.
И тако унедоглед.
Где год је тачка додира са другачијим од себе – има наде да други промени свој угао посматрања. Али, иницијатива мора бити твоја, јер њу имају само слободни. Робови су инертни, јер чекају над собом акцију.

Advertisements