Ветрови намештају кадрове.
Сунца бунцају истим галопирањем.
Све се држи а свега понестаје
док мрежњаче отимају задахе.

Понеки кашаљ и сурово бунцање,
понека сенка – псовање и галама,
понеки метал – удисање жала,
понеки сируп неуспешног здравља.

Све се утискује прожимањем,
све је битно а ничега нема.
Свуда су слике исцерених лица
а све је очигледно пролазна фарса.

Једино што саплиће векове
и све окађене стубове од огњишта
ишибане кошавом и мразевима,
а једино што ућуткује брбљиве –
вреле су руке умотане чаршавима…

Advertisements