Ако хоћеш да храниш своју мегаломанију – довољно је да створиш зависност другог од тебе. Тако ћеш лако контролисати другог, јер ћеш га правити будалом. Ти ћеш увек знати све а други ће увек да смета (чак и као ученик!?), али ће имати ту несрећу да те трпи. Тако је негде и са родитељима и децом. Уместо да их осамостаљују, везују их толико за себе да им поништавају и могућност личног развоја као и развоја неког дара. Тако деца постају кастрирана на више нивоа: емотивно и талентовано. На крају ни сијалицу не знају да промене на лустеру, а камоли да запале сијалицу за животом у себи…

Advertisements