Огорчено делање, макар и у име добрих намера, нити изграђује добро у себи, нити у другоме. Нити је конструктивно на нивоу дела, нити опраштајуће на нивоу односа. Ако и постоје негде мрвице смисла, у димензији огорчености у потпуности нестаје. Јед и чемер су гори од смрти. У смрти барем једном нестанеш, а овде се рана изнова обнавља самопрождирањем. Има негде и код Достојевског слична дијагноза да се неки људи заправо наслађују тим самомучењем. И да зло буде потпуно, огорченост је заразна, инфективна, јер се лако преноси путем речи и понашања. Чак и да речи измичу, глувонема појава другог јасно лицем његовим сведочи тмурност која ставља још прецизније до знања да су забране свуда положене око личности. Да барикаде иду испред могућности односа. Осим ако је благодат негде ојачала имунитет да отпор буде стеновит а огорчен да се можда упливом другог залечи.

Advertisements