Сећања су добра ако те не успоравају. Прошлост некад једноставно треба оставити да буде прошлост. Од сећања се не живи. Многи људи се враћају сећањима да би оживели нешто што више нема реално постојање. Неки се само безазлено радују лепим успоменама али их истовремено пецне сета јер је време неповратно.

Човек је лоциран у Будућности. Есхатон. Христос долази из такве вечности. Зато је апостол могао рећи да се не осврће за собом натраг. Има то своје. Није наивно. Јер се заиста може десити да је некоме прошлост идеализована до те мере да само у њој може видети сав свој идентитет. Или још горе: сву своју радост. А то је већ погрешно.

Сећање Божије не трпи осећање сете. У његовом сећању нема пролазности. Кога је Бог запамтио доживео је овековечење. Једино у сећању на Бога нема ни осећања своје пролазности, ни жалца прошлости.

Сећања су добра ако те не успоравају…

Advertisements