Лицемерно је сведочити Христа без подражавања Христу, а опет, са друге стране, нема повратка уподобљавању без сведочења Онога од Кога смо отпали. Тако да, колико год отпадали, веће је лицемерје остати трајно дистанциран од Онога Кога смо живели јер ако и грешимо ново сведочење нас чак и без дела може довољно постидети да се вратимо у стадијум када лицемерја није било. Тако дело опет оживљава своје изгубљено кретање да постане у Христу пронађено пребивање. Као да имамо посреди неки вид „нелицемерног лицемерја“, јер мада знајући које нас слабости изнова покоравају, ипак у Духу опстајемо јер желимо да задржимо континуитет који нас води ка Ономе Који изнова отклања понављајући недостатак.

Advertisements