У суровим борбама других за доминацију наивни губе своју доброту а лукави своју људскост. Пут мудрога је држати до свог достојанства које не сме бити крштено сујетом. Пут смислености је пут борбе за своју веру и најмилије а не пут прождирања другог. У Цркви и ван Цркве једно исто искушење доминира: обарање других преко чијих трупова треба доћи до циља.
И како је то само чудно, јер ко год је пронашао Духа Светога у Цркви, никада није дошао на идеју да Га има само за себе него да и другима саопшти и подели то искуство. У стварима бруталним и неблагодатним човек иде другим путем: да зграби све што може и да захваћено има само за себе. Човек жели да подели живот другима а нечовек да га одузме.
Ипак, највећи парадокс остаје унутар Цркве: грабити за себе све што можеш а Духа Светога мимоилазити као да је маргинална својина.

Advertisements