Ситне душе – алави људи. Личе на комарце. Досадни са својим увек истим зујањем колико гунђају увек против чега/кога. Има и таквих који живе за неку „теологију гунђања“. А пију крв немилосрдно. Једино када то не примећујеш јер су једино тада храбри. И баш као са комарцима улазиш у недоумицу. Уклониш ли их остаће велика мрља доступна за погледе сваког. Оставиш ли их зујаће и пити крв одомаћени у твом дому. Једино решење је себе отклонити. Или сачекати моменат када ће се одвојити од ког зида својих заблуда. Тада, у ваздуху, док трепере својом сујетом треба ударити, изобличити. Или поставити отров истине који ће им бити заседа. Комарац мора знати докле се може пружити. А неки се морају ударити за наук другима. Важније од ситних душа је само једно – не давати им сувише пажње, и никако се огорчавати њиховим ситничарењем.

Advertisements