Увек је искушење за веру човека представљало присуство зла у свету. Новинарски речено: црна хроника. Лако је веран у време мира бити али у време немира сви отпадамо. Као јесење лишће од Христовог дрвета. И теологија је заиста нудила разне концепте између јудејске и хрићанске свести. Од Божије освете до Божијег допуштања. (Аутор ових редова навија за овог другог. Крволочни Бог му није у фокусу, нити таквог познаје). Јововска дилема није превладана. Нити ће икада бити. Али колико год да малакшемо требамо се једно запитати: шта ако је ово најбољи свет од свих могућих светова? И шта ако је овај сценарио од Божијег свакодневног промишљања и брижности за свет једини најбољи могући? Шта ако Анђели заједно са Богом осмишљавају сваког трена овај свет као најбољи израз Његовог посредовања и славе? Јер, наша логика иде ниском математиком: једно зло=цео свет у злу лежи. Или, једно зло=100% зла у свету. А шта ако Бог другачије рачуна. Шта ако Он спречава 90% зла у свету а ми од оних 10% умишљамо целу стварност света са свих 100%? Па опет и да није тако, ако би и сав свет био 100% у злу, увек би Тајна Литургије која делује у свету покрила 1000% и тамо где зло јесте и није ослабљено са својих 100%

Advertisements