Ништа грозоморније од дечије болести да се неко толико не слаже са твојим мишљењем да не може поднети твоје присуство. Али, таква позиција би се донекле могла разумети да посреди нису неки други мотиви. Јер, често се показује да онај ко отписује другог нема проблем са мишљењем другог него једноставно не воли присуство другог. А има и тога да у дубинама личних комплекса и психоза једноставно не уме смирити звер у себи само зато што није достигао врлину онога чији отклон тражи. Да је он/она толико у праву не би са толико беснила напуштао поносно позорницу на којој себе замишља у главној улози а проклињући нараштај којем прети још незрелије да ће овације и аплаузе за њим/њом тражити а да њега/ње неће бити. То су оне гњецаве драматике у којима је дренажа сопства (кад већ не може другог) једини модус битисања.

Advertisements