Мир душе је као сан новорођенчета. Осетљив. Треперљив. Спокој бића се мора чувати као спокој детета. А дете се воли беспоговорно и безусловно. Тражи негу, тражи пажњу и одрицање али је вредност неизрецива. Ако нешто не иде, ако је у теби хаос, ако шта додирнеш доживљава крах, не очајавај, смири се. Боље је да све изгуби хармонију и поредак око тебе неголи срце узнемиравати трицама и кучинама којима се даје много веће значење него што је потребно. Што си започео неће пропасти. Полако. Одложи свој немир ако себи желиш мир а после ћеш лако наставити са стварима и обавезама где си стао. Нису проблеми и обавезе оно што треба да те дефинише или ограничава. Не мењај идентитет за пролазно. Лако је бити неуротичан али ту нема изазова. Опустошиш себе зарад ничега. И после напетост и исцрпљеност воде коло а немир и даље остаје. Повуци се од својих инстиката када је најтеже. Дистанцирај од своје природе када је најнемирније. Па ако ни воља тада не помаже онда стани и моли се. Биће све у реду само ако ти желиш да будеш у реду. А где је жеља за корекцијом ни снага неће окаснити. Са друге стране ту су и мотиви. Ако је нечији живот угрожен наравно да ћеш жртвовати свој мир да помогнеш. Не може се ићи логиком смиреног и успореног тамо где ватра гори. Али тај немир је немир који у себи нема греха. Страст која има покриће. Заправо, у таквој страсти Дух може да дише и дејствује. И то је важно подвући. Јер, постоји мир и немир који долази од човека, али постоји мир и немир који долази од Духа Светога. Пази на свој мир и немир. Испитуј им порекло и пројаву.

Advertisements