Све мислиш нешто
изгубићеш снове, време
фрагменте светлуцаве обиљем
и трчиш, машеш
судараш се сваким ткивом
само да не пропустиш хитац
кадар међу погледима
око којег се сви тискају
а не знају шта траже
и ти им верујеш
јуриш кораке, сенке
брзаке отргнуте од гомиле
а упути су изгубили врело
јер док пређеш пут
уморан од нанометара
дођеш испупчен од смисла
јер на удици заглављен
шамара те познање:
свет је варалица
и нема у њему ничег
осим холограма и смутње.

Advertisements