У животу Н. С. све је отицало у набреклом потаман колориту. Као син јединац и као син љубимац, размажен од малих ногу, увек је имао све што се пожелети могло. Обзиром да су његово рођење отац и мајка чекали дуго, обоје су већ били у изразито поодмаклим годинама. Није прошло пуно од рођења Н. С.  када му је отац умро. Он га се више не сећа. Има неколико старих фотографија са њим које својом папирном непомичношћу не могу да кажу много. Мајка је са стидом говорила да су многи мислили да му је отац заправо деда колико је наборана кожа од старости набрекла кожно постоље када би га као мало дете шетао. Одсуство очинске фигуре је Н. С.  дубоко обележило. Дала му се слобода о којој су друга деца могла само маштати. То га је чинило поприлично дрским и манипулативним у свом кењкавом односу према мајци, која је, сплетом дрскости, сматрала свако своје одобрење, чак и у име његовог почетничког зла, као благослов своје свете нежности.

Па ипак, Н. С. је у целој тој самодовољности остао дубоко несигуран у себе током одрастања. Што му се више допуштало, он је тиме постајао несрећнији. Године су учиниле да је као млад момак постајао принуђен да слуша своју мајку у свему. Било је ту дресирања. Једина контрола сина од стране његове мајке се показивала у наметању кривице или глумљењу жртве да би кривица била још јача. Јер је попут пса за свако учињено дело очекивао награду. У томе се огледао сав њихов однос. Мајка га је поучавала да не буде наиван, да не буде глуп, да обавезно „гази преко мртвих“ ако себи жели углед. Улагала је у њега све емоције и сав капитал који је поседовала. Није хтела само сина већ успешног сина. А не желећи да ради Н. С.  је прихватао све њене предуслове само да не остане без финансија. Тако га је мајка везала за себе од малих ногу. Њој се исповедао, подносио извештаје, тражио новац и слушао савете. Било је нечег морбидног у поучавању одраслог сина како треба да искоришћава друге девојке. И још бизарнијег у томе што је син посвећено показивао оданост својој мајци. Почео је да свира гитару у једном бенду, да иде на хокеј, и да пева у једном уваженом хору за чије наступе у иностранству је живео. Али да мисли својом главом и да зарађује од свог рада, није хтео, нити је могао. Стамбени проблем је решио. Поседовао је неколико некретнина. Зашто да ради када може да наплаћује кирију? Остатку њега остало је само да се излежава у студентским данима мењајући факултете брзином смењивања својих нових аутомобила.

Међутим, у свом том одрастању под патронатом свете мајке, која је живела за понеки поодмакли оргазам, флертовање и кокетирање са астрологијом, Н. С.  се трудио да у дубини себе негде сакрије своје парче света у које она неће имати свој безгрешни увид. И заиста је успевао у томе. Једно дете у њему је остало недирнуто, неокрњено. Ван утицаја његове мајке и њеног обешчашћеног ауторитета. Па ипак, једини озбиљни потреси који би се дешавали у животу Н. С., када уморан од жена и алкохола потражи своје место починка, долазили су од оних ветрова који би имали додира са Христом. Његовој вери га нико није учио. Поверовао је у Бога као мало дете и доживео га као строгог али праведног императора којем се треба покоравати ако човек себи жели добро. Наравно, то је стварало доста проблема са његовом бунтовничком и саможивом природом, али од свега што је познавао једино је решио да Ономе кога не познаје покаже послушност. Када је његова мајка приметила новонасталу преподобност у свога сина, брзо је обавестила психијатра који није могао да постави никакву дијагнозу. На крају је позвала првог парохијског свештеника који га је на наговор мајке одмах упозорио да нема смисла живети у Христу тако млад и да својој младости треба дати оно што она тражи. Да ли је ту било неког прилога за свештеника да тако нешто каже, остало је нејасно. То је младог Н. С.  поприлично саблазнило. Али, као да је једва чекао на такво одобрење од једног свештеника само да би могао разузданије живети тамо где је повремено одступао. И све би текло својом хармонијом да на животном путу Н. С.  стално нису искрсавали нови контакти са људима који су му ненаметљиво сведочили своја битисања у вери. То га је поприлично ломило, кидало, чинило му се као да му кожа отпада од осећања кривице за своја безумља. А нико му није указивао на његов грех, него су му само људи предочавали лепоту живљења у Христу којег је он пропуштао да пусти у своје биће.

Како је време одмицало постајао је огорчен на такве вернике. Они су му били криви за његову несрећу. Стално су га подсећали на Бога којег је пошто-пото хтео да угуши у себи. Да Му никако не дозволи одзив. Да Му прегради пролаз најпре унутар свог срца јер октлон верујућих у видокругу није било довољно. Онај Који га је упорно мамио је постао Онај Који му упорно смета. И то се страшно одражавало на живот Н. С.  јер је подвојеност често узимала свој данак. Тако је у једном тренутку постајао препорођен ослушкивањем туђих сведочанстава. Погледи су му се благопријатно мењали слушајући светоотачке ставове по неким питањима. Негде би наивно грчио своје биће слушајући о подвизима светих пустињака као да се њему догађају идентичним искуством. Имао је ту особину да може да се постави на место другог. Али, већ у следећем тренутку тај поглед би се мењао у нешто црно, гротескно, недефинисано, оболело од мржње, јер у себи тај дар Духа није налазио. Никако није постизао дугоочекујуће ослобођење. А религиозног фанатика је сматрао сваког ко би дуже од 60. секунди причао о вери. За њега је то била уцена и понижење. Постајао би немилосрдно кочоперан. Сматрао је да нема ништа мање удела од светих. Зато су га хришћани посебно нервирали јер су били тако „обични“ уместо да буду тако „посебни“. Али, свој пример није давао. На Литургију никада није отишао јер је веровао да ако само једном дозволи себи причешће да или неће остати жив или да ће морати толико да измени свој живот да његов претходни више никада неће поседовати. То га је жалостило, јер је он веома волео свој живот.

Неке невиности остају неповратно ишчашене. Данас Н. С. има 45. година. Неожењен. Без деце. Без посла. Ни у једној професији се није нашао, ни остварио. Мајка му је налазила најбоља запослења, једно чак и у Грчој, али нигде није пустио корење да хватају земљу. Још увек живи са својом мајком којој уредно подноси исповести, извештаје, од које још увек тражи новац и слуша савете. Може се рећи да је делимично спокојан, јер му ништа не недостаје поред толико некретнина и аутомобила. Одавно је престао да броји колико је женских срца сломио. Једну је посебно волео али ју је мајка истисла на време. Вешто је од себе сакрила разлог да је посреди конкуренција изговором да за свог сина жели само најбоље вино. А ко ће се свађати са мајком? Она је светиња. Због ње је одбацио не само своју одговорност, него и самога Христа. Он више нема неуротичне нападе када сретне хришћане. Повремено се, једном или двапут годишње, залети у прву цркву да се помоли. Чим изађе из ње, понесе са собом лудила које је претходно окајао. Бог је за њега остао странац. Никада му није поклонио срце. Мада га још увек брине сведочанство других о Његовом Суду. Дражи му је страшни император од Бога Оца. У томе тражи покриће да се никада не одазове на вапај срца за Христом. Да му још увек држи преграђена врата са неколико брава. Тако је себи обезбеђивао алиби за предстојећи Суд, ако до њега напрасно дође, да једноставно није познавао Бога да би му се имало на чему судити. Преокупација око Божијег Суда је све што он зна и верује. И дан -данас Н. С. повремено ошури света савест, али он се уморио од свог аскетизма. Сматра да је доста дао Богу Божије. Још увек незрело задрхти, као ударцем шамара сујеверја, када му неко започне приповест о лепоти живљења у Христу, али његово надахнуће таман толико потраје колико смена удахнутог и издахнутог кисеоника. Јер, духовни поглед замени ватра која одмах за њим настане. Астрологија његове мајке је унапред исиписала његову судбину коју је он морао беспоговорно одживети. Било је једино важно да мајка буде задовољна њиме. А своју мајку је толико волео да није ни запазио када је због те љубави омрзао своју душу, усред које почива заточено дете да га је и од себе сакрио, а која је остала заробљена у добровољном кавезу за лице Божије.

13669107_653530521472166_6097978786501273214_n

Advertisements