Некад је загрљај некоме цео свет…
Неискрени додири тела не дају искрени сусрет душа…
Величина бола нема исту запремину код онога ко не жели бити вољен и код онога чија љубав се изнова одбија.
Ране постају све веће што их више анализирамо…
Највеће лепоте узрастају када их нико не примећује…
Оно што је огољено постаје обестемељено…
Задовољства добијају на укусу ако се имају са ким поделити…
Ризик многих сазнања почива у чињеници да једном досегнута небеса можемо лако изгубити самопрецењивањима…
Ко нема свој дом – налази га свуда…
Једино стрпљив човек ради на свом расцветавању…
И кад се неко крије – лице му се и даље види…
Не мораш увек формирати свој став онако како те свет учи…
Много тога се данас именује добром ради другог. Зашто се онда дешава да други доживи своју осрамоћеност од нашег добра ако је оно – добро?
Узалуд конфликти ако срца хоће другачије…
Могло би се рећи да чак и спокојство и поредак природе открива свог Творца…
Бахатост материјализма води само у вулгарне поноре..
Није проблем несрећна насуканост него намерно истрајавање у сопственом немицању…
Проблем једнога треба да буде проблем целе заједнице…
Да би променио перспективу гледања, или бар покушао да пронађеш објективнију страну погледа, некада је потребно да у великој агонији истегнеш привидне смирености. И ако је поглед пронашао своју ишчашеност, повратак главе у нормалу ће донети вртоглавицу нових спознаја. Ако није – онда остаје угануће душе…
Најлепши су дани када излазиш из свог мрака…
Са пријатељима не делиш само пуноћу живота него и највеће празнине…
Где су лица нестала – само су интриге остале..
Немаштина другог, ако већ немамо милости, нас може подсетити бар на личну обнаженост срца. Можда на тај начин пробудимо себе из неосетљивости…
Време је пакао – ако се човек не покреће..
Неки људи никада не стисну довољно петље да изађу из своје осе…
Трагично је због свог бола пропустити лепоту овог света.
Када пресечеш врпце за које си везан – нећеш умрети. Тог часа почиње улазак у лепоту непознатог…
Лако је дизати револуције против система – тешко је дићи побуну против својих страсти…
Чистота срца зависи од угла посматрања…
На врхунцу отуђења, у својој окошталој пластифицираности, од човека остаје само прозор који нема по коме зауставити поглед…
Када дођеш до извора свега што трпи кретање тада почиње време спокоја…
У самсари догађаја загрљај вољених више вреди од долине неизвесности…
У ослањању на каменитост другог, некада је тешко наћи сопствени одраз…
Докле год постоје радозналости – ни истраживања неће окаснити…
Свако од нас тек треба да постане човек…
Где нема сусрета лицем ка лицу – интрига тражи своје место добитка…
Где је пустиња бића и где нема одјека другог празна кућа остаје и понека промаја од човека…
Грч се храни илузијом да нам светлост није потребна…
Срце има своја путовања која нису откривена сваком…
Одступи тамо где пуштање не долази до изражаја…
Свако има неки свој крик у неком аутору са чијим стваралаштвом се поистовећује.
Где нисмо пожељни – срце куца за другим саборима прихватљивости…
Хармонија долази тихо и неприметно остављајући дубока сагледавања тамо где се бачени погледи више не враћају назад…
И унутар угушеног света могуће је задржати своју лепоту неувелом…
Покидане искре – губитак и оно мало спокоја.
Истина не трпи закључке…
Полетност не зависи од снаге већ од добре воље…
Нежност увек има алтернативу. Има дар да види не само боје већ и нијансе које се преливају међу бојама. Код грубих духова све је далтонизам безосећајности. Оперисаност од било каквог детаља. Најпре обојеног загрљаја…
Лаж и истина света зависе од тога са ким у себи играмо жмурке…
Пољубци дробе хистерију другог…
Држи се онога што имаш. Ако немаш труди се да стекнеш. Ако имаш труди се да поштујеш одржано.
Колико неко себе поједе да не би повредио другог и колико другог не дотиче ни милиграм умирања којим себе неко умањује да би други израстао…
Сами бирамо предмет чуђења…И док има радозналости, ни невиност неће окаснити да принесе дар лепоте…
Улазак у радост другог је откровење које патологија безосећајних не жели да спозна премда им је отворено дато.
Не знаш шта је горе, да ли бити прикљештен човеком који себе држи у анонимности или човеком који себе држи искључивим. У оба случаја, дистанца је загарантована…
У клинчу рикошета одјеци другог саботирају прилаз протицања узајамности…
Смисленост није свуда добродошла. Људи траже баналности да не би морали да мисле на своју одговорност. И још горе, да не би укључили доток расуђивања.
У панорами таштине све је важно за себе осим себе.
Нагони без путоказа веће смислености држе опело нашминканим лешевима.
Када почну расплињавања, и све метежности почну да нагризају биће, сажми се у једну тачку која се нигде нема забости, и удаљен од разједања (мада и она су показатељ да смо људи), усидрићеш своје заблуде и привести их Острву које никада не мења Своје координате.
Живот има алтернативу ако сопство има човека.
Безазленост не подразумева наивност.
Прве асоцијације откривају наличије карактера.
Вулгарност живи од изопачавања другог.
Фрагментарност тренутка сецира целину ствари.
Заблуде припадају малодушнима.
Одложи своје зло ако желиш другог опет видети.
Свашта се може десити у глави онога ко много ћути.
Данас ми се догодило чудо – претворио сам ружну мисао у добру…
Смирени је увек незадовољан собом али он не очајава него се труди да постане још квалитетнији мотивишући се својим несавршенством. Он се не љути и не сујетише када му указују на погрешивост, него и код охолих отвара своје уши да чује наук о свом спасењу. Смиреном су сви смирени а охолом су сви охоли.
Постоје људи са којима се никада нисмо дружили кроз узајамну спознају а да их волимо без разлога. Исто тако постоје и они са којима се укрштамо цео свој живот а да се наша љубав тиме нимало не увећава, и да напротив, чак варира. Међутим, обе перцепције се могу и преокренути да некога не заволимо на први поглед а да останемо привржени сталним познанствима у којима смо сигурни. Све зависи од типологије човека и од нашег неодмеравања. Љубав не мери да ли је лакше обрадовати се квалитетнијем или непродуктивнијем човеку.
Размаженост имплицира самосажаљење, и обратно.

 

 

Advertisements