Неки дани су вечни…
миришу на восак
обавијају изгоном свих страхова
и сумњи
што увек истим топотом,
плотуном, кидају трупла недужних,
али данас –
док има тог проклетог „данас“ –
плућа бљују ватромете
рађањем новог змаја,
данас све је хвала, похвала
све је ново
и немогуће је прићи чему, коме
са дистанцом око врата
јер чудна врења, снопови
бацају коцке само са великом добитком
а ја насмејан певам
преко лица свачијег прага
испуњен неповратно…

Advertisements