Није проблем помоћи другоме, заузети се за њега, издвојити макар део себичног себе да се подсети на кутак пожртвовања. Проблем настаје када те други увуче у наводну испомоћ без твог знања, без питања твоје воље, када те веома префригано доведе пред свршен чин који је он и без консултације са тобом већ организовао. Има нечег изопаченог у томе. Јесте, добро дело је – добро дело, али постоје манири, постоји сусретање другог, не преко грбаче другог, не као да си заморче нечије експерименталне бескруполозности. Можда грешим, и знам за парадоксе, али мислим да добро дело које није урађено на добар начин лако губи од своје добре учинковитости. И ако је само једном човеку добро у том добро делу а другоме не – каква је корист од такве доброте ако ефектност није узајамна. То значи да је други искористио првог за своје циљеве. Дакле, није проблем учинити другоме, то је обавеза хришћанина, али је проблем ако неко користи твоју добру вољу да без консултације са тобом (а опет преко твојих снага) дође до циља. Ти си онда некако обезвређен. Истина, допринео си нечијем бољитку, које чак може имати много шире размере, али објективни приказ твог положаја је у тоталности маргинализован јер си за циљеве другог само инструментализован док неко други може добити плату коју си ти зарадио. Сликовито речено, ниси човек, већ само пешачки прелаз преко којег ципела доброискача треба да пређе на другу страну улице. Наравно, постоје парадокси, постоје изузеци који не трпе шаблоне и правила, као на пример да у једном оваквом рикошету односности твоја добра воља одбије од себе метак доброг дела на другу страну и донесе велико добро многима. Или, да нечија крађа буде мотивисана скупљањем прилога за операцију нечијег детета. Или, као у случају светог владике Николаја Велимировића да једна његова лаж спаси Јевреје од нациста својим кочијама. Али, овде није тако нешто посреди, јер осим што се „дрво по плодовима познаје“, као и то да неко заиста мора бити врхунски добротвор да рачуна на такву стратегију како би заиста и успео да такав наум спроведе у дело, евидентно је да зла воља која рачуна на свој добитак експлоатише другог да би омогућио параван за такозвано добро дело (а заправо предмет своје „добре жеље“ која је само за њега добро док за другог може бити зло).

Advertisements